Dino se uvrga na oca, a Dean na mater

Gledate li sapunice?
- Ponekad gledan, ali mi se baš ne sviđaju.

Kakve uloge najviše volite?
- Uloge pozitivaca. Nikad mi nisu nudili da igran negativce, a mislin da to ne bi ni moga.

U čemu najviše pretjerujete?
- Više ni u čemu. Ipak, u zadnjih sedan-osan godin zna san pretjerivati s alkoholom. Skoro san sam sebe doveja do kraja, ali sad je sve u redu. To je bilo ili-ili, i ja san reka: neću više.

Tko vam je najviše pomogao u teškim trenucima?
- Najviše mi je pomogla moja žena Diana i prijatelj likar, dr. Aljoša Grabovac.

Koje osobine najviše cijenite kod svoje supruge?
- Poštenje, dragost, lipotu, virnost... To šta je, kad triba, i žena i najbolji prijatelj.

Jeste li romantični?
- Ja sam svojoj Diani piva serenade kad joj bilo 15 godin, a pivan joj i danas. Ako to znači biti romantičan, onda jesan.

Kad ste joj zadnji put zapjevali?
- Za 40. godišnjicu braka koju smo proslavili 20. prosinca prošle godine, a tog dana je ujedno i njezin rođendan.

Što ste joj tom prigodom darovali?
- Nov televizor, pa sad može uživati u gledanju svojih omiljenih sapunica.

Po čemu se vaši sinovi Dino i Dean najviše razlikuju?
- Dino se uvrga na oca, a Dean na mater.

Psujete li kad ste ljuti?
- Je, pomalo beštiman.

Što vas uvijek razljuti?
- Više san se ljutija kad san bija mlađi, i to uglavnon zbog posla. U famiji nikad.

Odljutite li se brzo?
- Kad bi se naljutija, to bi trajalo deset minuta.

U što najradije kartate?
- Svaki utorak kartan s prijateljima, ali nikad za novce ili nešto drugo. Uvik je to zato da se vidi ko je bolji.

Imate li neki svoj obvezan ritual?
- Svaki dan šetan moga šarplaninca Bela, liti u 4.30 ujutro, zimi oko 7.30 sati.

Bojite li se bolesti?
- Uopće se ne bojin bolesti i bolnice jer u njoj iman prijatelje likare koji mi uvik pomognu.

Što vas može uvijek razveseliti?
- Dobra kritika u novinama.

Pet i pol mjeseci bili ste saborski zastupnik. Kako danas gledate na to?
- Od prvoga dana kad san triba ić tamo, ja san tija pobić. Ja za politiku nisan niti me to veseli.

Je li vam žao što ste uopće ulazili u politiku?
- Nije mi ža radi Franje Tuđmana, jer je on to tija. Sad više ne bi, jer san svatija da to nije za mene.

Da na ulici sretnete svog nekadašnjeg prijatelja Batu Živojinovića, što biste mu rekli?
- Šta mu ja sad više mogu reći... Ne bi mu ništa reka. Ja bi proba ić na drugu stranu ulice.

Možete li zamisliti život bez kazališta i filma?
- Ne mogu. Za mene je gluma život.

Što vas može raznježiti?
- Moj pas. Kad krećen na put ili me nema doma, on stalno ide do mista di nan stoji auto da vidi jesan li se vratija.

Znate li skijati?
- Ne znan. Nisan sta na skije nikad u životu.

Ali ste kao Dimnjačar u “Kapelskim kresovima” često bili na skijama?
- To je bija jedan pravi skijaš, a ne ja. Ja bi, kad bi samo proba stati na skije, odma pa.

Oba sina su vam glazbenici. Kakvu vi glazbu najradije slušate?
- Najviše volin opere, pogotovo Verdija. Drago mi je slušati Pavarottija, ali rado slušan i muziku šta je rade Dino i Dean.

Koliko ste komotni?
- Stopostotno. Volin da je po mome i da se stvari spontano događaju. Ne volin kad mi je cili dan unaprid isplaniran.

Mrzite dizala, a živite na 11. katu splitskog nebodera zvanog Kineski zid. Zašto se ne preselite?
- Rodija san se u prizemnici i volija bi živit u kući s vrtom da mogu malo čeprkat po zemlji. Ali, šta ću sad, ovo je lipi veliki stan i navika san se na njega

Kristinka Šćavina